„Koliko ima različitih riba,

drveća, rudnika,

toliko ljudi živi u mojoj domovini“

– Nazim Hikmet

Ponovo vam pišem iza zatvorskih zidina. Znate, nisu mi dozvolili da iskoristim pravo da se lečim u zdravom i komfornom okruženju. Prećeno je administraciji bolnice u kojoj sam se lečio. Otpušten sam ranije. Pokušali su da nas izbace iz Sudskog veća, gde smo dva dana boravili sa mojom porodicom, u 01:30 noću. Svoj štab postavili su u ulici doma u kome sam boravio. Pretili su onima koji su ulazili u zdanje.

Kružili su oko moje poslednje kuće u blindiranim vozilima. Onda su upali u moju kuću. Moje stvari su iznete. I na kraju, iživljavali su se pred kamerama nad čovekom sa zdravstvenim problemima i tegobama. Likovali su kada su me uhapsili, iako sam bio narušenog zdravlja. Svako radi ono što odgovara njegovom moralu, neka to i radi. Istorija beleži sve.

S jedne strane su oni koji koriste sve vrste tiranija protiv ljudi, oni koji ubijaju ljude lažima, oni koji pokušavaju da uguše Anadoliju nepravdom, oni koji se ponašaju kao da se ništa nije dogodilo kada je advokat mučen pred kamerama. S druge strane su oni koji mogu da umru kao da pevaju pesmu, ne očekujući ni od koga pravdu, oni koji mogu da dignu glavu za prava ljudi i svih nas, za ljude ove zemlje, koja je poput dragocenog rudnika, kao što je rekao učitelj Nazim.

Ne razmišljajte o tome šta radimo. Tokom ovog tromesečnog perioda pratili ste me pažljivije nego što je možda bilo moguće. Neki od vas su podelili sa mnom hleb svoje novorođene bebe. Neki od vas su mi došli u posetu izdaleka. Neki od vas su me postavili na mesto svog sina, sa suzama u očima, osećali ste bol sa mnom. Neki od vas satima i satima čekaju moje ozdravljenje i sigurnost. Neki od vas su delili sofu sa mnom u jednosobnom domu. Neki od vas su poslali cveće. Uprkos svim rizicima i pretnjama, neki od vas su mi otvorili dom, svoje lično i svoje srce. Svi su mi veoma dragi i neću zaboraviti nijednog.

Da, kao što je pesnik rekao, vi ste posebna vrsta drveta, poput dragocenog rudnika, ali nemojte misliti da ste u opasnosti. Naša Anadolija je bogata i svojom zemljom i kamenjem, i svojim ljudima. I kao što godinama nisu mogli da unište ovo bogatstvo pljačkama i pljačkama, oni nisu u stanju i neće moći da pobede ovo bogatstvo, naš narod. Ne očajavajte. Biće nas miliona. Naš najveći problem je što smo svakodnevnim životom sahranjeni u svom svetu. Borićemo se i dalje.

Nikada neće moći da pobede plemenite i dostojanstvene ljude ove zemlje! Shvatićemo da nemamo kome da verujemo sem nama samima. Kada se okupimo, videćemo koliko smo jaki. Nastavimo da se i dalje čvrsto držimo u svojim srcima. Ne plašite se, podižimo svest, protestujmo protiv nepravde, kličimo.

Ne zaboravimo da će doći i naš dan. I bićemo opet zajedno. Uz moje iskrene pozdrave od srca. Sve vas volim. Mi ćemo pobediti! Ajtač Unsal

#Aytaç Ünsal #politicalprisoners

izvor: https://halkintutsakavukatlari.blogspot.com/2021/01/memleketimizde-bir-cesit-insan-yasyor.html?m=1