Bulevar Tarlabaš u Istanbulu 4. juna 1999. godine.
Dva hrabra čoveka ispunjena mržnjom prema imperijalizmu koji osuđuje narode na siromaštvo, bedu i glad, a koji njima vlada tiranijom. Jeste, mrzeli su ga, ali u njihovim srcima osim mržnje bilo je mesto i za ljubav, ljubav prema narodima i njihovoj pravednoj borbi.
Sadik Mamati i Seldžuk Akgun, uperili su svoje oružje prema američkom konzulatu na bulevaru Tarlabaš u Istanbulu. Onu su hteli da imperijalizam plati za tone bombi koje su prosipali po narodu Jugoslavije mesecima ranije. Narodi Jugoslavije nisu bili sami. Pre odlaska na akciju, Seldžuk je rekao: „Udarićemo na imperijalizam. Srce mi bije neprestano… Znači to je taj osećaj koji je Če [Gevara] osećao za druge ljude, za druge narode”.
Če je postao primer za sve revolucionare sveta. On je bio primer i uzor za Sadika i Seldžuka. „Imali su najcenjenije osobine revolucionara”. Oni su bili sledbenici jedne tradicije koja se primenjuje u praksi u Anatoliji, a koju je narodima zaveštao Če. Šta je Če govorio? „Budite koliko osetljivi da možete osetiti nepravdu prema bilo kom čoveku, bilo gde u svetu. To je najcenjenija osobina jednog revolucionara”.
Upravo zbog toga što su imali te osobe revolucionara, Sadik i Seldžuk su uperili oružje protiv institucija američkog imperijlizma. No, pre nego što su uspeli da ostvare akciju, sluge američkog imperijalizma su ih ubili. Sadika i Seldžuka su ubili po zapovesti turske oligarhije koja je prodala dušu SAD-u, a koji se godinama hrani krvlju naroda Anatolije i naroda sveta. Umrli su mučenički pre nego što su njihovi meci pogodili metu. No, po svemu sudeći, akcija je pogodila neprijatelja pravo u cilj. Imperijalizam je raspolagao sa bezbroj oružja, tenkova, topova i izgledao je nepobediv. Ali ni jedno od njegovih oružja nije bilo veće od odanosti pravednoj borbi ugnjetenih naroda.
Seldžuk Akgul, otac, radnik. Borba ga nije pokolebala i nije govorio „šta ja mogu, koliko mi je godina, a moja žena, deca?”. Znao je da istinska sloboda njegovog deteta i miliona druge dece, moguća samo kada na svetu ne bude izrabljivanja i kada mu zemlja bude bila nezavisna od imperijalizma. Nije mu bez razloga srce neizdrživo kucalo da udari na imperijalizam. Najveća je čast i jedno od najlepših osećanja da se pozove na odgovornost onaj koji je odgovoran za stotine hiljada gole, bose i sirote dece, ne samo u Jugoslaviji nego i na desetinama drugih mesta na svetu.
Zato je čak i sam pokušaj da se povede akcija protiv američkog konzulata samo po sebi od velikog značaja za nas. U vreme kada niko ne sme ni da se usudi da pruži otpor američkom imperijalizmu, ova dva čoveku su dali novi život antiimperijalističkoj borbenoj tradiciji revolucionarnog pokreta.
