POLITIČKI ZATVORENICI U TURSKOJ, DIDEM AKMAN I OZGUR KARAKAJA U ŠTRAJKU GLAĐU

Dva politička zatvorenika u Turskoj stupili su u štrajk glađu do smrti, u borbi protiv izolacije u zatvorima i zahtevaju pravdu za narod.

19. februara 2020. godine dva revolucionarna politička zatvorenika Didem Akman i Ozgur Karakaja iz izolacionog zatvora u Sakranu, koji se nalazi u blizini Izmira u zapadnoj Turskoj, najavili su da započinju štrajk glađu do smrti (death fast), kao protest zbog pooštrene izolacije političkih zatvorenika, teških uslova u zatvorima, korišćenja “zaštićenih svedoka” u službi fašističke oligarhije u Turskoj, protiv revolucionara i progresivnih ljudi koji se protive njihovoj politici. 

Njih dvoje su pripadnici marksističko – lenjinističkog pokreta Narodni front Turske, koji već 50 godina vodi borbu protiv fašističke oligarhije u Turskoj i njenih gospodara – američkih imperijalista, sa ciljem da sruši fašističko – kapitalistički sistem u Turskoj, te da uspostavi vladavinu narodnog demokratkog prava, kako bi Turska postala nezavisna, socijalistička i demokratska zemlja.

Danas 19.02.2020. su ova dva revolucionarna zatvorenika u toku 91-og dana štrajka glađu do smrti i u poslednjem telefonskom razgovoru sa svojim najbližima, izjavili da će nastaviti akciju, do potpunog ispunjenja njihovih zahteva od strane fašističke oligarhije.

 

Zahtev Didem Akman Ministrarstvu pravde

Ministarstvu pravde

Predmet: Početak mog štrajka glađu do smrti, protiv stalne nepravde širom zemlje i
zatvora

Svi ljudi u ovoj zemlji željni su pravde! Milioni ljudi, žena i muškaraca, radnika i nezaposlenih, od državnih službenika do seljaka, svi oni traže pravdu. Siromašni radni ljudi viču: “Moja deca su gladna”.
Dok manjina živi u palatama i baškari se u luksuzu i ekstravaganciji, 80 miliona ljudi uzvikuju da su gladni hleba i željni pravde. Svako ko želi platu za svoj rad, onaj ko zaheva slobodu, postaje žrtva njihovog policijskog ili sudskog terora.
U zatvorima, ista se nepravda i bezakonje nastavljaju, nekažnjeno. Tortura, čija je pozadina totalna izolacija političkih zatvorenika, ozakonjena je sudskim odlukama.

Godinama sam se borila protiv svih nepravdi, svim mogućim metodama i sredstvima. Danas, svojom slobodnom voljom, počinjem štrajk glađu do smrti. Moji zahtevi, ne tiču se samo mene, već miliona drugih ljudi. Gde nema pravde, legitimno je boriti se za nju svim metodama i sredstvima.

Moji zahtevi:

1. Pravda se ne može očekivati od sudova koji krše svoje zakone i pravne norme. Pravosuđe je korišćeno od strane vladajuće fašističke oligarhije kao oružje protiv naroda. Dok su sudovi radili u interesu kapitalista vladajuće stranke (AKP), oni su osudili narod na nepravdu i korišćeni su kao ozakonjeni štit za ubice i lopove. Sve sudske odluke
koje ne obezbeđuju pravdu, moraju biti poništene.

2. Zakoni su postali igračka u rukama fašističke vlasti. Mora se zaustaviti praksa koja se koristila za prikrivanje nezakonitih sudskih odluka. “Zaštićeni svedoci” su ideološki i fizički napad na narod. Svi “zaštićeni svedoci” čiji su identiteti otkriveni, bili su policajci ili oni koje je policija pretnjama, ucenama, mučenjem ili podmićivanjem, pretvorila u zaštićene svedoke. Dok se s jedne strane, osnovni principi u sprovođenju pravde zanemaruju, kao i
konkretni dokazi koji svedoče o odgovornosti i krivici istrage u potvrđivanju te teze, s druge strane – vlada želi da pretvori narod u armiju svojih doušnika, fabrikujući kriminalce i zločine.

Zaštićeni svedoci moraju biti isključeni iz pravosudnog sistema! Pretvaranje ljudi u armiju doušnika mora prestati!

Video konferencije koje se koriste u vođenju sudskog postupka, takoreći su lišavanje prava na odbranu optuženog. Pravično suđenje ne može se održati bez suočavanja sa sudijom. Sistem video konferencija mora biti ukinut, jer lišava prava na pošteno suđenje, čineći time nepravdu.

3. Liste “terorista”, objavljene od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, u kojima su svi opozicionari obeleženi i predstavljeni kao teroristi, doprinose legitimitetu masovnih ubistava, pogubljenja i učestalih hapšenja od strane vladajuće stranke (AKP). Gazeći načelo pretpostavke nevinosti u pravosuđu, ove liste utiru put “lovu na veštice”. Liste “terorista” moraju biti uklonjene.

4. Grupa Yorum je muzička grupa koja svoje korene vuče iz Anadolije. Grupa je bila zajedno sa narodom, u sreći i tuzi, u žalosti i u vreme praznovanja. Iako je dugi niz godina bila meta napada od strane oligarha, zbog svoje umetnosti za dobrobit naroda, Yorum je i dalje u duši, srcu i igri uz narod. I u zatvorima i na pozornici, grupa Yorum je oduvek inspirisala i nastavlja da nadahnjuje veru, nadu i borbeni duh naroda. Zahtevi grupe Yorum moraju biti prihvaćeni.

5. Narodni advokati ustali su u odbranu naroda, stojeći nasuprot egzekutora u togama, u sudnicama AKP-a. Nepomirljivo i požrtvovano, borili su se za narodnu pravdu, za pravo na rad, pravo na život, obrazovanje, zdravstvo, za ubijenu decu, “nestale” revolucionare i slobodoumne ljude. Oni su bili na čelu borbe za prava i slobode. Odbrana prava i slobode naroda nije zločin. Narodni advokati moraju biti oslobođeni!

6. Mustafa Kočak doveden je kao okrivljeni u predmetu sa kojim nije imao nikakve veze, dok je korišćeno svedočenje “zaštićenog svedoka” koji je blisko sarađivao sa AKP-om, policijom, tužiocima i sudijama. Egzekutori u sudskim odorama osudili su Mustafu na doživotni zatvor. Reči svedoka, izgovorene bez ikakvih konkretnih dokaza i bez mogućnosti da se opovrgnu na sudu, odnosno uvažavanja principa pravde, moraju se odbaciti. Mustafi Kočaku se mora obnoviti sudski proces, u skladu sa svim osnovnim načelima zakona. 7. Režim izdržavanja doživotne kazne pod rigoroznim sistemom nadzora je praktično smrtna presuda i sporo smaknuće jedne osobe. Cilj je dakle, u uslovima teške izolacije, sporo i dugotrajno uništavanje osobe, njene ličnosti, ideja. Doživotna kazna pod strogim režimom je mučenje koje traje do smrti osuđenika. Režim izdržavanja doživotne kazne pod restriktivnim aparatom, što je poseban metod mučenja, mora se prekinuti.

Pod nepopustljivim režimom doživotnog zatvora, ljudi se drže u samicama. Njihovo pravo na izlazak u dvorište pored ćelija ograničeno je na jedan sat. Osobama koje izdržavaju doživotnu kaznu pod ovako okrutnim režimom nije dozvoljeno da posećuju druge političke zatvorenike. Njima je zabranjena poseta više od jedne osobe, tako da praktično nikada ne mogu videti sve članove svoje porodice tokom posete. Ovakav sistem izdržavanja kazne, u kome se primenjuje otežana izolacija je mučenje i kršenje prava na primanje i širenje informacija, očuvanja porodičnih odnosa, rada, pristupa zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju.

Politički zatvorenici mogu biti izvedeni iz zatvora samo ako moraju da se leče u bolnici, a praksa prebacivanja zatvorenika u oklopnim vozilima za izolaciju, počela se primenjivati kako bi se pojačala izolacija i nastavila da bude deo istog mučenja. Sa upotrebom oklopnih vozila za izolaciju u transportu političkih zatvorenika mora se prestati.

ZAHTEVAMO PRAVDU!

19. 02. 2020.

Didem Akman


U znak podrške ovim političkim zatvorenicima, mogu se poslati pisma na sledeće adrese:

Özgür KARAKAYA
İzmir 1 Nolu T Tipi Kapalı Ceza İnfaz Kurumu
İzmir Aliağa Ceza İnfaz Kurumları Kampüsü
Bahçedere Mah. No:63/27 Aliağa/İZMİR, Türkiye

Didem AKMAN
İzmir Kadın Kapalı Ceza İnfaz Kurumu
İzmir Aliağa Ceza İnfaz Kurumları Kampüsü Bahçedere Köyü No:63/24 Yeni Şakran  Aliağa-İZMİR, Türkiye


Prevod (Translation) :Partizansk

, ,